Проф. др Братислав Миловановић је рођен 1948. године у Росици код Рибарске Бање, у породици која је неговала рад, знање и заједништво. Прва четири разреда Основне школе завршио је у селу Росици а наредна четири у оближњем селу Рибаре. Још од детињства заволео је књигу, фудбал и шах – љубави које су га пратиле читавог живота и које су, на свој начин, одражавале његов дух: такмичарски, аналитичан и дисциплинован.
Након завршене Техничке школе „Никола Тесла“, одсек телекомуникације, 1967. године уписује Електронски факултет у Нишу, где 1972. године дипломира као најбољи студент своје генерације. Магистрирао је 1975, а докторирао 1979. године на истом факултету, започевши академску каријеру која ће трајати више од пет деценија.
Од стручног сарадника до редовног професора, бираног 1990. године, прошао је све академске степенике на Електронском факултету у Нишу. Био је декан Факултета у периоду од 1994. до 1998. године, продекан, шеф Катедре за теоријску електротехнику и шеф Катедре за телекомуникације, као и члан Савета Универзитета у Нишу. Након изузетно плодне каријере на матичном факултету, дао је снажан допринос и Универзитету Сингидунум, где је као редовни професор тог универзитета био најзаслужнији за акредитацију Центра у Нишу и за подизање високих стандарда наставе.
Током своје професорске каријере предавао је више од 30 предмета из области телекомуникација на свим нивоима студија, на универзитетима у земљи и иностранству. Формирао је једну наставну и две научно-истраживачке лабораторије, аутор је пет универзитетских уџбеника, ментор 18 докторских дисертација, 17 магистарских теза и преко 120 дипломских радова. Генерације инжењера и професора и врхунских научника и стручњака израсле су уз његово вођство. Академска заједница га такође са поносом препознаје је као иницијатора многих научних и иновативних идеја, и реализатора великог броја истраживачких и развојних пројеката.
Као члан Републичке комисије за акредитацију и проверу квалитета дао је немерљив допринос успостављању стандарда квалитета у високом образовању Србије.
На међународној сцени, професор Миловановић био је један од водећих стручњака у области телекомуникација и информационих технологија. Аутор је више од 600 научних радова. Утемељивач је и дугогодишњи председавајући међународне IEEE TELSIKS конференције, која је под његовим вођством током три деценије постала једна од најзначајнијих научних конференција у области телекомуникација у централној и југоисточној Европи, снажно афирмишући Универзитет у Нишу, град Ниш и нашу земљу.
Био је један од оснивача научне конференције ICEST, активан члан бројних међународних струковних удружења, председник YU МТТ (данас МТТС) удружења, председник IEEE МТТ-S подружнице, председник и потпредседник Друштва за ЕТРАН и члан Управног одбора Друштва за телекомуникације. Био је оснивач и први председник Комисије ЕТРАН-а за микроталасну и субмилиметарску технику. За изузетне доприносе у Друштву за ЕТРАН изабран је за заслужног члана (2006), а затим и почасног члана (2016). Проф. Миловановић био је члан, заменик председника и председник Стручног Савета РАТЕЛ-а, члан Научног друштва Србије од 1999. године, дописни члан Инжењерске Академије Југославије од 2000. године и редовни члан Академије инжењерских наука Србије од 2004. године.
Током своје дуге и веома успешне академске каријере проф Миловановић је добио велики број престижних награда за свој рад. Добитник је Октобарске награде града Ниша, три пута лауреат престижне награде Радио-телевизије Србије за научне резултате у области телекомуникација, добитник повеље Електронског факултета у Нишу, Плакете Универзитета у Нишу, престижне награде „Никола Тесла“ за научне резултате у телекомуникацијама, добитник највишег признања националног МТТС удружења, добитник повеља Факултета за телекомуникације у Софији, Факултета техничких наука у Битољу, Електротехничког факултета у Бањој Луци и Факултета техничких наука у Новом Саду и добитник Плакетe за изузетан допринос организацији TELSIKS конференције.
Професор Миловановић није био само врхунски научник и педагог. Био је и човек визије у привреди – један од пионира сателитске и кабловске телевизије у Србији, један од оснивача Регистра националног интернет домена, председник Управног одбора Ei HOLDING корпорације, руководилац бројних развојних пројеката у области телекомуникација и напредних ИТ технологија. Непосредно је руководио пословањем три компаније у оквиру Поглед групе, а једна од њих, Поглед телекомуникације, добила је статус иновативне организације.
За свој рад у привреди добитник је већег броја награда, како лично тако и компаније којима је руководио, као што су награде „Капетан Миша Анастасијевић“ на регионалном и републичком нивоу за значајан допринос у развоју и имплементацији науке и иновација на пољу телекомуникација и напредних ИТ технологија.
Једно од последњих поглавља његовог деловања представља очување индустријског и технолошког наслеђа Ниша, под окриљем удружења за неговање индустријске баштине и промоцију нових технологија „ПРОМО ИбиНТ“, чији је био иницијатор и председник од 2017. године. Посебан ентузијазам показао је у формирању изложбене поставке „Ниш – град електронике кроз време“, која је временом израсла у Музеј индустријске и технолошке баштине при Научно-технолошком парку у Нишу. Овај пројекат није био носталгични осврт на прошлост, већ стратешки чин очувања технолошког идентитета града. Систематским прикупљањем и заштитом више од две стотине експоната Електронске индустрије Ниш, као и обимне стручне документације, сачуван је материјални и интелектуални траг једне индустријске епохе. Последњи његов пројекат угледао је светло дана на прошлогодишњем Форуму напредних технологија у НТП-у, пројекцијом документарног филма „НИШ – ГРАД ЕЛЕКТРОНИКЕ“, који је изазаво велико интересовање јавности и који ће, надамо се, доживети и своју телевизијску премијеру.
Његова енергија није била ограничена само на институционалне оквире. Учествовао је у иницијативама за подизање спомен-обележја истакнутим научницима и инжењерима, залажући се за неговање културе сећања и поштовања струке. Са искреним поштовањем чувао је сећање на своје колеге и претходнике, иницирао да се на Форуму напредних технологија установи специјална награда за допринос у развоју нових технологија „Инжењер Владимир Јасић“. Био је активан сарадник у енциклопедијским и монографским пројектима, који су имали за циљ систематизацију и афирмацију научног и културног наслеђа Ниша. Као велики патриота, проф. Миловановић је уложио себе у обликовању и покретању грађанских иницијатива за подизање спомен обележја Тесли, Пупину и Миланковићу испред НТП-а, подизању бисти инж. Владимиру Јасићу испред Електронског факултета и арх. Александру Медведеву испред Академије техничко-васпитачких струковних студија, затим за подизање споменика Стефану Немањи у Порти Пантелејске цркве, Статуе виле НАИСЕ у речном кориту Нишаве, обнови Музеја МИН-а као огранка Музеја индустријске баштине и оснивања Музеја спорта у Спортској хали Чаир.
Поред великана који су обележили наша научна достигнућа у прошлости, проф. Миловановић није заборављао и младе суграђане које је видео као будуће носиоце научних и технолошких достигнућа, те је његовом иницијативом од стране Промо ИбиНТ удружења 2024. године установљена додела Плакета за младе промотере највиших људских вредности која се додељује најуспешнијимa из реда ученика, студената и младих истраживача за постигнуте изузетне резултате којима доприносе промоцији највиших људских вредности.
Његов допринос заједници превазилазио је професионалне оквире. Био је вишеструки добровољни давалац крви, учествовао у обнови манастира Хиландар, помагао студентима и онима којима је помоћ била најпотребнија, посебно у време пандемије корона вируса. Велику љубав према свом завичају проф. Миловановић је испољио иницирањем Монографије родне Росице код Крушевца, опремањем Апартмана Росица по европским стандардима, отварањем Музеја електронике са стручном библиотеком у оквиру Апартмана, као својеврсне реплике Музеја индустријске баштине при НТП-у у Нишу.
У изузетно богатој каријери, добио је бројна друштвена признања и награде, међу којима је и Пупинова плакета за изузетне резултате у научно-истраживачком раду, на афирмацији српских великана науке, посебно Михајла Идворског Пупина и за допринос развоја Иновацијског покрета, од стране Фондације „Младен Селак“. Поред тога, од удружења стваралаца Ниша „ЦК“, чији је проф. Миловановић био истакнути члан и активиста добио је Повељу за изузетан допринос афирмацији и развоју стваралаштва, док га је Редакциони одбор Енциклопедије знаменитих личности Ниша уврстио у галерију ЗЛН.
Академска и друштвена заједница у Србији изгубиле су изузетно много одласком проф. др Братислава Миловановића. Његова неисцрпна енергија, ентузијазам и дела оставили су дубок и трајан траг у животима многих — студената, сарадника, колега и пријатеља. Иза себе је оставио супругу Милу, сина Ивана са породицом, бројну фамилију и пријатеље, али и широку академску породицу која ће га памтити са поштовањем и захвалношћу.
Данас, када његово име постаје трајни део идентитета овог Удружења, потврђујемо да његово дело наставља да живи – кроз институције које је стварао, кроз пројекте које је покретао и кроз људе које је обликовао.
Дубоко смо захвални што смо имали привилегију да корачамо уз човека који је достојанствено повезао прошлост, садашњост и будућност науке и технологије — вођен непоколебљивом вером у знање, рад и човечност. На нама је да наставимо његовим путем, да чувамо и развијамо оно што је стварао и да оправдамо поверење које нам је указивао.
Нека нам његов пример буде подсећање да је улога универзитетског професора много шира од предавачке катедре, да она подразумева визију, одговорност и спремност да се знање стави у службу друштва, а да се при томе остане човек.
Текст написали његови сарадници:
др Тијана Димитријевић и др Зоран Станковић