Ауторски текстови П. Петковића, М. Ранђеловића, Н. Ранђеловића и Т. Димитријевић објављени у монографији “Животни пут професора Братислава Бате Миловановића” август 2020.

 Ауторски текстови чланова удружења Промо ИбиНТ објављени у монографији „Животни пут професора Братислава Бате Миловановића“, приредили: Миодраг Гмитровић и Стојан Ристић, Академска мисао Београд, Ниш 2020

Проф. др Предраг Петковић, редовни професор у пензији, Електронски факултет

Име проф. др Братислава Миловановића за мене представља један од темељних стубова Електронског факултета у Нишу. Непримерено је да помињем остале стубове, а да при томе не ризикујем да због сопствене заборавности искључим неки од њих, јер би се тада срушила цела конструкција.
Као студент имао сам прилику да сретнем, тада асистента, па доцента Миловановића, као младог, енергичног човека са перспективном каријером. Касније, радећи на истом факултету, овлаш су нам се додиривала интересовања, углавном кроз активности које је проф. Миловановић спроводио или у њима учествовао, а ја био посматрач: прелаз групе професора са Катедре за електротехнику на Катедру за телекомуникације, избор за продекана у, чини ми се, два мандата, избор за декана… У другом мандату при његовом избору за декана Електронског факултета, ја сам изабран за продекана. То је била прилика да боље упознам проф. Миловановића. Пре свега његову способност да организује, најпре, себе, а затим и остале сараднике како би тим који води, што боље функционисао. О тој способности ће, верујем, бити доста речи од стране његових блиских сарадника. Овом приликом ја бих желео да укажем на његову способност да предвиди догађаје, препозна могућа решења у кризним ситуацијама и изабере оно које је прихватљиво свим сукобљеним странама.
Осврнућу се прво на студентски протест који је почео 18. новембра 1996. године као одговор на чувену крађу гласова на поновљеним изборима. Дан Факултета славио се у петак 22.11.1996. По обичају, на свечану седницу Савета позивају се званице из ресорног министарства, са Универзитета и декани факултета из Ниша и осталих сродних факултета из региона. Сви су били чланови или бар угледни симпатизери СПС-а. Такође, присутни су и најбољи студенти ЕФ. Било је неопходно да се на том скупу помену протести (званично још увек у медијској сенци), али да се не увреде званице.
У том турбулентном времену заједно смо донели одлуку да Декан треба да се осврне на догађаје који нису само пред вратима, већ су унутар Факултета. Конципирамо оштрину саопштења која треба да помене узрок протеста чиме би се оправдало понашање судената, а да се не увреде званице. Проф. Миловановић мора да прима званице које већ пристижу, а ја брусим реченицу како би се стратешка одлука тактички добро спровела. И данас, после толико година, не бих ни једну реч променио. Све је савршено балансирано.
Током протеста, у сталној сарадњи са студентима, памтим да су професора Миловановића проценили као савршеног стратега. У тренутку када је у Нишу прихваћен захтев студената (призната изборна крађа) ја сам заговарао да се крене настава (као продекан за наставу), а да се протести у другом виду наставе, док се не призна манипулација и у осталим градовима. Сличан став имао је и део студената који су водили протесте на Факултету, свесни последица које прекид наставе има на целу генерацију. С друге стране, постојала је тежња да се протести наставе у истом интензитету (без наставе). Ту дилему проф. Миловановић је разрешио одлуком да нема наставе док не буду признати изборни резултати у свим градовима.
Након тога, учврстили смо колегијалну сарадњу, постали и кућни пријатељи. Зато имам „материјала“ да опишем и друге аспекте нашег дружења. Овом приликом желим да укажем на још два сегмента.
Први се тиче сарадње у оквиру Иновационог центра напредних технологија. Као суоснивач ИЦНТ-а морам да кажем да се Проф. Миловановић залагао да се фирма региструје у формату иновационог центра. Показало се да је, у том тренутку, постојала пуна подршка ресорног министарства чиме су створени предуслови да фирма успешно послује од оснивања до данас. Пружена је шанса младим инжењерима, студентима докторских студија, да каријеру почну кроз укључивање у научноистраживачке пројекте. Поред тога, његово предузетничко искуство, било је од кључне важности за успешност пословања ИЦНТ-а.
Други аспект односи се на његов допринос у реализацији идеје да се очува сећање на златно доба развоја индустрије у граду Нишу током 20. века. У нашем неформалном разговору на Винику, поменуо сам идеју да је задатак и обавеза генерације инжењера рођених половином прошлог века да сачувају од заборава све што су током свог радног века стварали, најпре у Еи Ниш, а затим и у осталим индустријским гигантима: МИН-у, Нитекс-у (бивши „Ратко Павловић“), ДИН-у,… Иако сам о томе разговарао са више колега инжењера, угледним бившим деканом Економског факултета и од свих добио позитивно мишљење да је идеја добра, једино је Проф. Миловановић имао довољно енергије да осмисли начин како је најбоље реализовати. Најпре је кроз изложбу у оквиру ТЕЛСИКС конференције прикупио почетне експонате који су везани за Еи, а затим кроз деловање у оквиру Форума напредних технологија то проширио, да би окупио угледне истомишљенике у „Удружење за неговање индустријске баштине и промоцију напредних технологија“ (скраћени назив Промо ИбиНТ). Још једном је показао способност да изабере стратешки важан циљ и да се потпуно посвети његовој реализацији. Тиме што не постоји одредница „Ниш“ у називу, проширио је идеју и дао јој глобални карактер.

Др Милан Ранђеловић, ВД директора Научно-технолошког парка у Нишу

Као релативно млад, имао сам прилику и велику срећу да на путу професионалног сазревања сретнем људе који су се својим знањем и ауторитетом, добронамерношћу, личним и професионалним интегритетом истицали и утицали на мене и мој начин размишљања. Један од тих људи је и проф. др Бата Миловановић. Својим духом и енергијом, уз огромно знање које преноси и на све око себе, преносио је и жељу и потребу да око идеје очувања технолошког сјаја Ниша окупи све оне који би могли да допринесу њеној реализацији. Да заједно помогну, пре свега, да се сачува важан сегмент прошлости, или оно што је остало као доказ тог времена, али и на прави начин прикажу генерацијама које тај сјај памте, и још важније, презентују генерацијама које стасавају.

Идеја која је брзо формулисана и коју смо заједнички, са великим ентузијазмом преточили у дело, имала је за циљ отимање од заборава онога сто је Ниш некада био и креирање визије „новог Ниша“ који ће поново расти на темељима који су постављени у другој половини XX века. Та идеја нас је чврсто повезала, а преточена у дело кроз рад на формирању платформе и успостављању традиционалног догађаја Форума напредних технологија, допринела је томе да Ниш опет жели и сматра да се може окарактерисати као град електронике или град напредних технологија. Форум напредних технологија је добрим делом захваљујући улагању личног и професионалног интегритета проф. др Бате Миловановића, постао платформа која окупља све значајне актере развоја иновационог екоситема Ниша, и основ је за оптимизам у годинама које следе.

Рад и посвећеност организацији и сакупљању експоната који представљају врхунска технолошка достигнућа за време у коме су развијена и произведена у Нишу, доказ су величине човека који је препознао своју улогу у изградњи новог генератора развоја региона, али спремног да из алтруистичких побуда уложи пуно времена, труда и енергије за остварење циља. Експонати су иницијално прикпљани за потребе изложбе у оквиру Форума напредних технологија, а потом за сталну поставку Музеја индустријске баштине Ниша који је формиран у оквиру Научно-технолошког парка у Нишу. Музеј индустријске баштине приказује сву снагу некадашње индустријске и технолошке моћи нашег града. Подсећа нас да је за развој технолошких достигнућа и напретка најбитнији континуитет у стицању знања – знања које се генерацијски преноси, и које је образац дугорочног одрживог успеха. Овако чврсто постављени темељи дају сигурност и ветар у леђа за низање даљих успеха, али уједно указују и на велику одговорност и потребу да останемо доследни у напорима развоја и интелектуалног напретка, имајући увек у виду то шта смо некада били и шта тек, као град, треба да остваримо.

Mр Новица Ранђеловић, председник Удружења стваралаца „Цар Константин“ Ниш

Ентузијаста за пример вршњацима и младим генерацијама

Др Бата Миловановић је личност вредна посебне пажње и поштовања. Изузетно плодан и продуктиван стваралац са импозантним резултатима у науци, предузетништву и друштвеном раду. Личност на коју се вреди угледати и имати је као узор и репер.

Мени је Бата посебну пажњу скренуо као креатор и организатор међународне ТЕЛСИКС конференције на Електронском факултету и као иницијатор и стални члан радног тима за организацију ФОРУМА напредних технологија у Официрском дому. 

Посебан ентузијазам испољио је у организацији сабирне акције производа РР – Завода и Електронске индустрије (ЕИ-а) у Нишу као експоната за изложбену поставку „Ниш-Град електронике кроз време“, која је стално постављена на Универзитету Сингидунум – Центар у Нишу и има традиционалну презентацију у оквиру Форума напредних технологија, као и у Ноћи музеја. Његова упорност и посвећеност ономе што жели и што ради долази до изражаја и приликом иницирања да се на Форуму НТ установи специјална награда за допринос у развоју нових технологија под називом „Инж. Владимир Јасић“.

Интегришући комплементарне сензибилитете, последњих година остварили смо конструктивну сарадњу у афирмацији и промоцији Ниша као Града електронике и Града напредних технологија у копродукцији Удружења стваралаца Ниша „Цар Константин“ (УСН) и Удружења за неговање индустријске баштине и промоцију нових технологија ПРОМО ИбиНТ, на чијим се челима налазимо. Креативан допринос и својеврстан подстрек Бата је дао и као стручни консултант на капиталном пројекту Енциклопедије „Знамените личности Ниша“.

Круна Батиног ентузијазма и стваралачког кода свакако је креација и реализација пројекта МУЗЕЈА ИНДУСТРИЈСКЕ БАШТИНЕ у оквиру Научно-технолошког парка Ниш, а под окриљем Удружења Промо ИбиНТ, чији је Бата идејни творац и председник. Проф. Миловановић је, дакле, у току полувековне каријере постизао врхунске резултате у настави и науци, у привреди и предузетништву, као и у стручним и друштвеним организацијама и асоцијацијама. И зато је он својеврстан пример, како својим вршњацима, тако и младим генерацијама.

У Нишу, 9.06.2020. (на Дан отварања Научно-технолошког парка и Музеја индустријске баштине у Нишу)Новица Ранђеловић, Батин саборац на интелектуалним пројектима, пред. УСН и потпред. Промо ИбиНТ

Др Тијана Димитријевић, асистент са докторатом, Електронски факултет

Велики, али и непроцењив је изазов написати неколико реченица о некоме ко је толико тога постигао и коме можете само да се дивите.

Први пут сам се руковала са професором након прве године студија, када ми је додељивао признање за постигнуте резултате, 1997. године. На плакети је моје име било погрешно написано, на шта сам му у том моменту указала, када ми је он само прстом на својим уснама и смешком крајичком усана скренуо пажњу да то оставимо по страни због свечаности тренутка као што је годишња Академија Електронског факултета. Доста касније сам тај моменат повезала са његовом изузетном способношћу да изабере праве речи и праве потезе у правом тренутку, због чега је, на крају крајева, и успео да балансира са толико одговорних функција у каријери и постане један од познатијих грађана града Ниша.

Постао ми је ментор стицајем несрећних околности које су се десиле током писања мог дипломског рада, што ми је, са друге стране, убрзо омогућило почетак рада у лабораторији са тимом људи који је у то време рапидно растао захваљујући управо профeсору Бати. Док је унапређивао своју каријеру на различитим пољима, био је свестан бенефита које тимски рад пружа, тако да је доприносио подмлађивању тима и давао шансе млађим сарадницима да се опробају у научним и наставним водама кад год би околности то дозволиле. За разлику од неких појединаца, није дозвољавао да га сујета спречи у томе. Подстицао је млађе сараднике, мотивисао их и трудио се да им олакша пут ка напредовању, све док се нису појавили неистомишљеници који су решили да га поразе, не само лично, него и преко групе коју је годинама стварао и неговао. Из свега тога, изашао је са горким укусом у устима, али јачи и мотивисанији да настави даље тамо где нема места сујети и зависти, већ се потенцира на колаборацији за добробит свих.

Давао је себе срчано упуштајући се у различите изазове, успевао и падао, али оно што га посебно краси и издваја од масе уважених академика и привредника јесте чињеница да никада није понизио нити деградирао хијерархијски слабије од себе. Уважавао је свачије мишљење, допуњавао своје или аргументима мењао туђе ставове, није замерао нити исмевао грешке или емоционалне изливе сарадника, већ им родитељски указивао на пропусте и трудио се да изађе у сусрет кад год је то било у домену његових могућности.

Вероватно има оних који се не слажу са мном и који имаjу другачија искуства у сарадњи са професором од мене, јер и професор Бата је ипак само човек, са људским врлинама и манама, са способношћу да помогне, али и да повреди, са наивношћу која се превазилази иксуством и годинама, а ја сам једноставно имала срећe да будем међу најмлађим његовим сарадницима којима је тешко да се сете неке његове тешке речи или прeкора.

Позитиван и духовит, упоран и неуморан, пожртвован и посвећен раду, хедониста када су у питању путовања и дружења, а поврх свега тога, ослонац и подршка породици, професор Бата је за мене био и остао једноставно инспирација.